ЛИТЕРАРНО СТВАРАЛАШТВО
ментор: Сања Бабић, проф.

ЛИСТ

O, ЛИСТУ, ШТО НА ГРАНИ СТОЈИШ
ПАЗИ, ИДЕ ПОСЉЕДЊИ ПОВЈЕТАРАЦ
НЕМОЈ ДА СЕ БОЈИШ!
ОБОЈЕН ВАТРОМ
ОКУПАН ЗЛАТОМ,
СА ТАКВИМ СЈАЈЕМ
ВАЗДА ЖИВИШ!
У НЕКОЈ КЊИЗИ ИЛИ СЛИЦИ,
У НЕКОЈ ПОРУЦИ ИЛИ ПРИЧИ.
НЕКОМ СТИХУ ШТО СЕ ТОБОМ ДИЧИ,
СА ТАКВИМ СТАСОМ
ТО ТИ И ПРИЛИЧИ!
ЗА НЕКОГ СИ СВИЈЕТ ЧИТАВ
НЕКОМ САМО БИЉКЕ ДИО.
ЗА НЕКОГА СПОМЕН ДРХТАВ ,
А НЕКО БИ ТЕ РАДО СНИО!
АЛ’ НЕ МАРИ ЗА ТЕ СТВАРИ,
СУНЦЕ ТВОЈ ЈЕ ДРУГАР СТАРИ!
ПОВЕШЋЕ ТЕ У СУТОН ЦРВЕНИ
ДА СВОЈИМ СЈАЈЕМ ЈЕСЕН ОБОЈИШ.
ДА СЕ ТАКВОМ ПРИЗОРУ РАДУЈУ ЉУДИ
У КОЈИМА ЈЕСЕН ЈОШ ЦРВЕНИЛА БУДИ,
ШТО ВАЗДА ЗА СРЦЕ ШТИПА
И ОБРАЗЕ ОБАСИПА!
КО СВАКА КАП КИШЕ
ШТО СЕ НИЗ ПРОЗОР БРИШЕ
И КРИШОМ ТУЂЕ ИНИЦИЈАЛЕ ,ВЈЕШТО ПИШЕ!


Бојана Кончар II-1



МИНЕ

Рат. Бијег, страх и трепет.
Народ за туђе интересе гине
Када се јединства на ратне стране раставе
Од тога свега нам остају сузе, јецаји и мине
И крвљу војничком упрљане заставе.
Рат. Бијег, страх и трепет.
Биједан се човјек свом комшији супротставља
Гази, руши ,убија, без кајања, страха и срама
А свом сопственом дјетету у наслијеђе мине оставља
Мине, прекривене шареним пољима и ливадама.
Мине. Убице. Ћутљиве кукавице.
Опазе нас и наше присуство осјете
Пажљиво прате наше најситније покрете
А кад корачамо пропланцима, не знамо шта оне слуте
Да нас ране? Да нас убију? Оне о томе ћуте.
Мине. Убице. Ћутљиве кукавице.
Боримо се против њих, али нас вјечно нападају
Грешке из прошлости оне чине живима
А кад нам донесу зло, кад недужни страдају
Сви се ми подједнако осјећамо кривима.
Мине. Необазриве убице, смртоносне комшије
Још увијек нам задају муке
Њих не заустављају споразуми и постигнут мир
Оне ратују са нама и кад пружимо помирења руке
И данас реагују на наш најситнији покрет и додир.
Мине. Необазриве убице, смртоносне комшије.
И кад закопамо ратне сјекире, сукоби престану
Оне нас из утробе земљине посматрају и гледају
И кад ишчезне мржња, фронтови нестану
Оне нам припремају крајњи бол и издају.


Селма Будимлић II-1



ПОНОСНА ПЈЕСМА

Знаш ли ко си и зашто круну носиш?
Ти си Србин носи је часно
Главу горе
за идеале гини страсно!

Врх Маглића над Српском се диже,
он ти каже усправи се још више!
Трпио си, тлачен био,
али часну побједу донио.

Ричу звијери, гризу те и данас
ал' стани мирно и не пусти болна гласа.
Вријеме ће учинити своје
И отјерати душмане твоје.
И усред вјетра, грома и олује
химне ће твоје вјечно да брује.

Ријеке пуне крви теку
И путеве нам сијеку.
Капље крв наших јунака
још од Старине Новака.

Не дај душу Лазара,
душу великог нам владара.
Знаш ли што су Срби
страдали на Косову пољу?
Да би у вјечна небеса
Дигли душу своју.

Тако и ти чувај понос свој
а затим се прекрсти
и буди увијек спреман да
у нови кренеш бој.


Данијел Видачак II-3



Моја Република Српска

Поштовани, Ово писмо пишем свима вама који желите да сагледате свијет из угла једног ученика, држављанина Републике Српске. Република Српска је моја отаџбина, земља по којој су ходали моји преци и по којој ја ходам. Моји коријени потичу из далеке Галиције, дијела данашње Украјине. Давне 1898. године вођени надом у бољи живот, моји преци су дошли у срце Балкана. Имали су прилику основати своје породице у тадашњим развијенијим државама, али они су своје свјетло видјели на просторима данашње Републике Српске. Нада у боље сутра гријала им је срца и дала снагу да изграде своје огњиште на мјесту гдје са својом породицом и ја данас живим. Нажалост, године које су прошле донијеле су са собом велике промјене. Иако много волим своју отаџбину, морам је критиковати. Напредак на овом богатом, плодном тлу онемогућила је стална промјена власти. Стална жеља власти за што већим материјалним богаћењем довела је до слабљења грађанске класе и појаве великих економских криза. Због малог броја фирми и лошег пословања, многе породице су остале без икаквих примања. У потрази за бољим животом породице напуштају своја огњишта и одлазе у непознати свијет. Наша вољена Република Српска остаје без младог становништва на коме се заснива будућност. Школе остају без ученика, фирме без радника. И зато молим све вас који читате ово писмо да ми се придружите и да нашу отаџбину учинимо бољим мјестом за живот! Не заборавимо да су наши преци уложили све, па чак и своје животе, у земљу којом ми данас ходамо. Оставимо у заоштавину нашим потомцима Републику Српску као идеално мјесто за живот. Ја сам ученица која жели знањем да побољша свијет у којем живи и да докаже свима да и наша република има наде и потенцијала за бољу будућност.

С великим поштовањем,
Наталија Лебед

Facebook Twitter Google

Јавна Установа Гимназија "Свети Сава"
Приједор | Николе Пашића бр. 6
Република Српска | Босна и Херцеговина
+38752/212-003 | ss28@skolers.org

Корисни линкови:
Град Приједор | Приједорско Позориште | Музеј Козаре | ФК Рудар Приједор | Козарски вјесник | Републички педагошки завод | Министарство просвјете и културе




© 2006-2017. ЈУ Гимназија "Свети Сава" Приједор. Сва права задржана.
Powered by: MK Multimedia